Ne okreći glavu. Jer svaki put kada prećutiš, potisneš – tvoje telo to zapamti. A svaki put kad ćutiš na ono što vidiš spolja, isto to u tebi počinje da jačaš svoje senke. Ne možeš biti svesna sebe, a slepa za druge. Ne možeš tražiti mir, a ćutati pred nepravdom. Sve je to isti impuls — okretanje glave od nelagodnog.

Mi smo aurična bića koja stalno razmenjuju energiju. Ako ignorišemo sebe, gubimo autentičnost, ako ignorišemo druge, gubimo povezanost. Obe stvari vode u disbalans — lični i kolektivni.

Znam. Lakše je nekada ne videti. Proći pored bola, pored umora, pored osećaja da nešto ne štima — i reći sebi: „Kasnije ću.“
Ali telo ne zna za kasnije. Telo zna sada. I kad predugo okrećeš glavu, ono počne da viče — najpre kroz umor, kroz težinu, kroz tihi nemir kada se ne može zaspati. Nije to znak slabosti, nego pokazatelj da si predugo živela mimo sebe, da si prečesto okretala glavu. I polako, ali sigurno, sklizneš u hronični umor, hronično nezadovoljstvo, osećaj da više ne znaš ko si, u tihu otupelost koju ni kafa ni motivacija ne mogu da probude.

Ne okreći glavu, ženo.
Ne zato što moraš biti jaka.
Nego zato što si već dugo bila previše tiha.
Jer ono od čega bežiš — postaje mesto iz kog nestaješ.

Ne okreći glavu od sebe

Znaš one dane kad si iscrpljena, ali nastavljaš?
Kad kažeš „samo još ovo“, iako sve u tebi šapuće da staneš.
Tu si već okrenula glavu od sebe. Tvoje telo nije protiv tebe, ono samo pokušava da te probudi.
Da te vrati tamo gde si živa.
Gde radiš iz da, ne iz moram.
U Human Design-u to je tvoj unutrašnji autoritet — onaj tihi, intuitivni glas koji nikad ne viče, ali uvek zna.
Kad ga preskočiš, energija curi.
Zato stani. Udahni.
Pitaju li tvoja da srce — ili je samo navika?

Ne okreći glavu od emocija

Ne moraš da budeš u balansu sve vreme. Emocije nisu kvar. One su pokret. U Solar Pleksusu se sve talasa — tuga, bes, strah, nežnost. Emocije nisu prepreka tvojoj svetlosti — one su vrata ka njoj. Ako ih ne gledaš, one se slepe u umor. Ako ih osetiš, vrate ti jasnoću. U jogi učimo da dah ne preskačemo tamo gde zadrhti.
Isto važi za život. Udahni kroz ono što te plaši i pusti svetlo.

Ne okreći glavu od tela

Kad ne slušaš dah, kad forsiraš pokret, kad ignorišeš signal da staneš —to nije snaga, to je bežanje. Tvoje telo je hram, ne alat.
Kad ga ne slušaš, gubiš kontakt sa sobom. Kad ga čuješ — i najmanji pokret postaje molitva.

Ne okreći glavu od drugih

Zatvaramo oči jer mislimo da nas se ne tiče. Ali sve nas se tiče.
Ne moraš da spasiš svet, ali moraš da ga vidiš.
Da ne okrećeš pogled kad boli, kad neko pati, kad sistem guši. U otvorenim centrima Human Design-a mi učimo da osetimo, a da ne preuzmemo. To je empatija bez iscrpljivanja, prisustvo bez gubitka sebe. Ne moraš da spasiš svet. Dovoljno je da NE zažmuriš.

Ne okreći glavu od društva

Svet se ne menja od velikih parola, nego od malih svesnosti.
Od trenutka kada odlučiš da više ne pristaješ na ono što ti ne prija.
Kada živiš istinu u malim stvarima — u izboru, u granici, u rečenici „ovo više nije za mene“. Kolektivna promena počinje od individualne svesti. Kad ti pogledaš, energija se menja. Kad ti osvestiš, društvo se pomera.

Ne okreći glavu od istine

Istina te neće srušiti. Ona će ti skinuti teret. Ono što boli kad pogledaš — to je zapravo deo tebe koji čeka da se oslobodi.
Ne moraš da znaš sve, ne moraš da razumeš odmah. Samo ostani prisutna. Svetlost dolazi posle pogleda, ne pre njega.

Osvesti se, ženo, ne okreći glavu.

Osvesti se — ne kao naredbu, već kao poziv.
Da osetiš, vidiš i ne bežiš više.

Tvoje telo, tvoj dizajn i tvoja duša — već znaju put nazad.
Samo nemoj da okrećeš glavu.

Predlažem ti da ove dnevne mini prakse uvedeš u svoju svakodnevicu :

• Jutarnje pitanje: „Šta osećam danas? Da li je to moje?“
• Sredinom dana: 3 svesna daha dok gledaš oko sebe — bez suda, samo svedočenje.
• Uveče: napiši 1 stvar u kojoj danas nisi okrenula glavu — makar i malu.
• Jednom nedeljno: razgovaraj sa nekim o temi koja ti je važna, iako nije laka.

Usporavanje, prisutnost i svesnost nas vraćaju autentičnoj energiji — kroz telo, unutrašnju istinu.
Human Design nas uči da svako ima svoj način da doprinese jasnoćom, ne haosom.
Joga nas uči da svaka promena počinje u telu koje je spremno da ostane tu gde jeste.